,,Halo?”

,,Hej, Martina, Ivan je.”

,,A ti si. Zašto me zoveš?”

,,Htio sam ti čuti glas.”

,,Nema potrebe za time.”

,,Znaš, nedostaješ mi. Već dugo vremena mislim o tebi i… volio bih da se pomirimo.”

,,Ja ne bih.”

,,Znam da sam te povrijedio. Ali, sada te molim za još samo jednu šansu. Iskupit ću ti se.”

,,A čuj, sada je kasno. Trebao si o tome razmišljati ranije.”

,,Dobro, molim te, možeš li mi barem navesti razlog takvog naglog prekida?”

Na liniji je zavladala duža stanka prije nego što je Martina odgovorila.

,,Kada si me zadnji put odveo negdje? Kada si mi nešto kupio? Uvijek sam morala sve izvlačiti iz tebe: i lijepe riječi, i dodire, i novce iz tvog novčanika… I toga mi je više dosta!”

,,Razumijem te. Ali, molim te, daj nam još jednu priliku. Obećajem ti, promijenit ću se.”

,,Ne dam!”

,,Daj mi!”

,,NE DAM!!!”

Martina je prekinula poziv i zaputila se do toaleta. Ušavši u nj, počešljala je svoju dugu kosu i poljubila odraz u ogledalu. Začuvši zvono, pošla je otvoriti vrata.

,,Hej, ljubavi”, pozdravio ju je Luka.

,,Šta sad ti oćeš? Pusti me, živčana sam.”

,,Draga, donio sam ti poklon.” Iz vrećice je izvadio srebrnu ogrlicu.

,,E dragi moj, zato ja tebe volim!”

Pustila je Luku da uđe u njezin stan koji je mirisao na znoj, šminku i raskalašenost. U trenutku kada je sunce zašlo, počeli su voditi ljubav.